Сербский язык без страха: разговорник с ошибками и смехом

Усред пута смо се сетили да у поноћ нисмо продужили кућни интернет. То значи да је уплата од 8 евра већ нестала, појела остатак на рачуну по неповољном тарифу. И да бака седи сама код куће без интернета.

Дошли смо до киоска. Допунили смо интернет. После неколико минута схватили смо да смо допунили погрешан број, не онај за кућни интернет.

Док смо корачали неуспели план спасавања интернета, сетили смо се да смо у кафићу у Подима заборавили омиљену бебину флашицу са водом. Она има широко грло. А син воли да на њој свира „водену музику“.

Али тај проблем је лако решив: знамо у којој кафани бака може да купи нови фреш, а флашицу да нам остави.

Важне речи

аутобус – автобус

станица – остановка

гужва – пробка

фестивал – фестиваль

интернет – интернет

рачун – счёт

продавница – магазин

флаша – бутылка

стаза – тропинка

црква – церковь

Важни глаголи

чекати – ждать

кренути – отправиться

стићи – прибыть

одустати – отказаться

наћи – найти

сетити се – вспомнить

допунити – пополнить

заборавити – забыть

решити – решить

корачати – шагать

Перевод истории 6: Посмотреть фестиваль и не ошибиться

Утром я захотела поехать в Кумбор, а то уже сколько живу в Херцег Нови, а там не была. Думала, повезёт, застану мимозного фестиваля мероприятие с рыбой и вином там. И чего вышло?

Мы пришли на остановку, где автобус должен ходить каждые полчаса. Ждали час с хвостиком, тишина. Дорога не перекрыта, автомобили проезжают.

Оказалось, дальше по дороге, ОТКУДА должен ехать наш автобус, пробка у того самого Кумбора из-за того самого фестиваля. Видимо, кто-то на дороге припарковался, обычное тут дело. Или авария. В чатиках пишут, что ехать в пробке часа полтора, не меньше. Что нас не вдохновило и ждать автобуса дальше мы не стали.

"Погуляли, м-да, может домой уж?" - предлагал муж. Но мы придумали другой план.

Сели на другой автобус. Доехали до Мелинье, поближе, где ещё не началась пробка. А там на карте нашли случайную пешую тропинку в никуда. Не очень высокую, не очень далёкую. С двухгодовалым малышом на руках в эргорюкзаке самое то.

Замкнули маршрут кольцом на известном нам кафе в Поди с финальной точкой у крепости Шпаньолы и двинулись в путь.

Пару часов неспешной дороги, тенек вместо палящего солнца, бутылка Князя Милоша с собой. Виды, мимозы, церкви. Уютная спорт площадка и целое поле крокусов!

В середине дороги мы вспомнили, что в полночь забыли продлить домашний интернет. А это значит, что кинутые накануне 8 евро на счёт уже сгорели, сожрав остаток на счёте по невыгодному тарифу. И что бабушка сидит дома одна, без интернета.

Долшли до киоска. Пополнили интернет. Через несколько минут поняли, что пополнили не тот номер, на котором домашний интернет, а другой.

Пока мы вышагивали неудавшийся с первого раза план по спасению интернета, вспомнили, что в кафе в Поди забыли любимую бутылочку ребенка с водой. Она с широким горлышком. И ребенок любит на ней играть водную музыку.

Но эту проблему легко можно решить, мы знаем, в каком кафе бабушка может купить себе новый свежевыжатый сок, а бутылочку отдать нам.

Задаци за праксу

Попуни реченице:

Ми смо ______ на станици сат времена.

У продавници смо ______ интернет.

У кафићу смо ______ флашицу.

Разговорна пракса: Замисли да си туриста у Херцег Новом. Питај локалца:

где је станица за аутобус,

колико траје пут до Кумбора,

где можеш да купиш интернет допуну.

Питања за дискусију:

Шта би ти урадио/урадила да аутобус не долази?

Да ли је боље чекати или смислити нови план?

Како решавати проблеме са интернетом у путовању?

Прича 7. Угасите музику, ја живим овде!

Раније сам увек била скептична према онима који гледају трке или маратон не на старту или циљу, већ негде на средини стазе.

Али бирајући место где да гледам „скалинаду“ — трку уз степенице од Шквера на мору до највише тврђаве Шпањоле — помислила сам да на старту и циљу нема шта да се види, најзанимљивије је баш гледати тркаче на степеницама! Старт је, као и обично, био касније од обећаних 9:30, тек у 10:45. Једном сам чак питала, изгубивши стрпљење, једног спорог тркача који је ишао ка старту сат времена после планираног почетка: — Када је почетак? — Па баш кад ја стигнем, ја сам организатор, без мене неће почети!

На средини степеница стазе лежале су цеви од оближње градње и понекад се котрљале. Нико их није уклонио нити оградио, само су се нове појављивале током трке.

Док смо пили кафицу и гледали припрему стазе, видели смо како организатори нису од првог пута успели да укључе звучник — нешто са кабловима или струјом. Потом су људи који су донели звучник отишли. А појавио се љутито настројен човек, космат, који је питао празну улицу: — Чије?! Чије?!

Седели смо двадесетак метара више и ћутали све док није покушао да искључи звучник. Очигледно му је сметао и ударао право у прозор, а своје „полако“ је заборавио код куће.

Покушај искључења је успео, човек је ишчупао кабл баш на средини моје реченице:

— Шта радите? Па то је Фестивал мимозе, званична трка, скалинада, организатори су укључили музику за спортисте!

— Ааа, онда добро, — протегао је он. — Покушаћу да поново укључим…

Мучио се са кабловима, али звучник је ћутао. Настала је пауза. Одлучила сам да наставим разговор:

— Можда вам треба помоћ?

— Ма не, ја уопште не волим ту вашу… како се зове… „шкарпинаду“.

— Скалинаду, — исправила сам га.

— Ето, — постидео се он, — увек мешам. Шкарпинада, скалинада… као да причам о риби.

Обоје смо се насмејали, али смех је био помало нелагодан: ја — од изненађења, он — јер је схватио како чудно звучи.

Важне речи

скалинада – трка уз степенице

скале, степенице – лестница

старт – старт

циљ – финиш

организатор – организатор

звучник – колонка

кабл – провод

фестивал – фестиваль

трка – забег

прозор – окно

Важни глаголи

гледати – смотреть

чекати – ждать

питати – спрашивать

стићи – прибыть

почети – начинать

лежати – лежать

укључити – включить

искључити – выключить

смејати се – смеяться

мешати – путать

Перевод истории 7: Выключите музыку, я здесь живу!

Раньше я всегда скептически относилась к тем, кто смотрит гонки или марафон не на старте или финише, а где-то в середине трассы.

Но выбирая место, где наблюдать skalinadu — забег по лестницам от Шквера у моря до самой высокой крепости Шпаньолы — подумала, что на старте и финише смотреть нечего, самое классное именно посмотреть на бегунов на лестнице! Старт, как обычно, случился не в обещанные 9:30, а в 10:45. Один раз я даже спросила, исчерпав своё терпение ожидания у возможного бегуна, медленно бредущего в сторону старта спустя час после планируемого старта:

— А когда начало?

— А как раз вот когда я дойду, я организатор, без меня не начнут!

Прямо посередине лестницы‑трассы лежали и временами выкатывались трубы от соседней стройки. Но кого это волнует. Их никто не убрал и не огородил, только новые доносились во время забега.

Пока мы потягивали кофеек и наблюдали за подготовкой трассы, видели, как организаторы не с первого раза подключили колонку, что‑то с проводами или напряжением, не сразу всё работает. Потом принесшие колонку люди ушли. И вышел злобно настроенный лохматый человек, вопрошающий у пустой улицы:

— Чьё?! Чьё?!

Мы сидели метрах в 20 выше и молчали до тех пор, пока он не попытался отключить колонку. Видимо, она ему мешала и долбила прямо в окно, а своё *полако* человек забыл дома.

Попытка отключения прошла успешно, человек выдернул провод где‑то на середине моей фразы:

— Что вы делаете? Это ж фестиваль мимозы, официальная гонка, скалинада, организаторы включили музыку для спортсменов!

— Аааа, тогда ладно, — протянул он. — Попробую обратно включить…

Он возился с проводами, но колонка молчала. Наступила пауза. Я решила поддержать разговор:

— Может, вам помочь?

— Да нет, я вообще не люблю эту вашу… как её… «шкарпинаду».

— Скалинаду, — поправила я.

— Ну вот, — смутился он, — я всё время путаю. Шкарпинада, скалинада… как будто про рыбу говорю.

Мы оба засмеялись, но смех был немного неловкий: я — от неожиданности, он — от того, что сам понял, как странно прозвучало.

Задаци за праксу

Попуни реченице:

Трка је почела тек у ______.

Организатор је ______ кабл.

Ми смо ______ кафу и гледали припрему.

Разговорна пракса: Замисли да си на фестивалу. Питај:

када је старт,

где је најбоље место за гледање,

зашто је музика важна за спортисте.

Питања за дискусију:

Да ли је боље гледати трку на старту, циљу или на средини стазе?

Како би ти реаговао/реаговала да неко искључи музику на фестивалу?

Зашто је важно знати праве речи (скалинада vs. шкарпинада) у разговору?

Прича 8. Баш отворена тараса

Нашли смо нову локацију — други спрат и веранда кафеа „Београд“ у самом центру.

Нас, ипак, нису услужили.

„Због времена,“ рекли су.Кажу, тамо само кад је сунчано. А сада југo, ветар, киша, све то… Видели сте палму?

„Конобарима је хладно да туда иду, не разумете?! Затворено.“

Може унутра и — пажња! — напољу на првом спрату.

Прилазим конобару и кажем:

— Али тараса је тако лепа, зар не?

Он одговара:

— Јесте, али сада је ветровито.

Тут ми jе пријатељица покушава да каже на српском:

— Да, да, тараса је баш отворена!

Конобар се насмешио:

— Не каже се отворена у овом случају, него ветровита! Али разумем шта мислите.

Сви смо се мало насмејали, али било је помало незгодно.

Важне речи

тараса — терраса

незгодно — неприятно

конобар — официант

време — погода

ветар — ветер

киша — дождь

сунце — солнце

палма — пальма

центар — центр

спрат — этаж

Важни глаголи

услужити — обслужить

рећи — сказать

разумети — понимать

смејати се — смеяться

видети — видеть

седети — сидеть

чекати — ждать

доћи — прийти

затворити — закрыть

отворити — открыть

Перевод истории 8: Терраса слишком открытая

Мы нашли новое место — второй этаж и веранда кафе «Белград» прямо в центре. Но нас всё же не обслужили. «Из-за погоды», — сказали они. Мол, там только когда солнечно. А сейчас юго, ветер, дождь, всё это… Видели пальму? «Официантам холодно туда ходить, вы не понимаете?! Закрыто». Можно внутри и — внимание! — снаружи на первом этаже.

Я подошла к официанту и сказала: — Но ведь терраса такая красивая, правда? Он ответил: — Да, но сейчас ветрено.

Тут моя подруга попыталась сказать по‑сербски:

— Да, да, терраса прямо открытая!

Официант улыбнулся:

— Не говорят «открытая» в этом случае, а «ветреная»! Но я понимаю, что вы имеете в виду.

Мы все немного посмеялись, но было слегка неловко.

Задаци за праксу

1. Преведите на српски: «Мы сидели на веранде, но официант сказал, что закрыто».

2. Используйте слова «ветар», «киша», «сунце» в трёх разных предложениях.

3. Найдите в тексте все глаголы и поставьте их в прошедшее время.

4. Напишите короткий рассказ (3–4 предложения) о том, где вы любите сидеть в кафе.

Прича 9. Прелив или пролив

– Викторија, ајде! – гласно и строго викнула ми је власница наше куће јуче ујутру.

Тако ме она зове код себе. Обично због плаћања, рачуна и других свакодневних питања. Значи, морам брзо да одем у суседну кућу, чак и ако сам тек нашла време за своје хитне послове.

Долазим, а она испекла торту. И не било какву, већ „петроградску торту“!

– Ви сте из Петрограда? Мислим да треба да вас почастим.

Испричала је да још у оној таласу емиграције из Русије, 1905–1906. после револуције, многи су дошли у Црну Гору. Међу њима културни радници, музичари, писци, интелигенција. И донели су са собом културу… и рецепте своје кухиње.

Ово, каже, била је позната „петроградска пруга“ која је постала популарна после тог таласа релоканата. У њеној породици торта је била омиљена и често су је правили.

Изненадило ме је што сама власница има дијабетес, па јој торта скоро није дозвољена. Појела је само парче или два.

Када сам је питала колико дуго је правила торту, она је одговорила новом причом.

Каже, када је уместо нас овде живела једна Норвежанка (за њих се каже да воле монотона дела и рецепте), она је тражила рецепт. Власница је почела да јој диктира, Норвежанка је записивала. На трећој страници рецепта рекла је: „Ој, све сам схватила, нећу ја то да правим!“.

А онда је дошло до једног малог неспоразума са мном. Власница ми је рекла:

– Викторија, молим те, донеси ми прелив за торту из кухиње. Ја сам чула „пролив“ и брзо донела флашицу воде, мислећи да јој није добро.

Она се насмејала:

– Не, не, прелив, онај слатки сируп за торту!

Сви смо се насмејали, али било је помало незгодно.

У наше време ја се у Санкт Петербургу више не сећам таквог десерта, а сигурно га не бих назвала популарним. Али овде, у Боки, он живи свој нови живот, носи у себи приче и празнике различитих генерација петрограђана и њихових локалних пријатеља. И зове се Петроградска торта.

Важне речи

торта – торт

прелив – глазурь, сироп

пролив – понос

власница – хозяйка

кућа – дом

рецепт – рецепт

емиграција – эмиграция

култура – культура

дијабетес – диабет

празник – праздник

Важни глаголи

викнути – крикнуть

доћи – прийти

испећи – испечь

испричати – рассказать

донети – принести

записивати – записывать

схватити – понять

насмејати се – рассмеяться

питати – спросить

живети – жить

Перевод истории 9: Сироп или понос

– Виктория, подойди! – громко и строго крикнула мне хозяйка нашего дома вчера утром.

Так она зовёт меня к себе. Обычно по поводу оплаты, счетов и других бытовых вопросов. Значит, нужно быстро идти в соседний дом к ней, даже если у тебя только появилось время на свои срочные дела.

Прихожу, а она испекла торт. И не просто торт, а «Петроградский торт»!

– Вы же из Петрограда? Думаю, надо вас угостить.

Она рассказала, что ещё в ту волну эмиграции из России 1905–1906 гг. после революции многие приехали в Черногорию. Среди них были культурные деятели, музыканты, писатели, интеллигенция. И они привезли с собой всю эту культуру… и рецепты своей кухни.

Это, говорит, была известная тогда «петроградская полоска», которая стала популярной после той волны переселенцев. В её семье торт очень полюбился, и они часто его готовили.

Меня удивило, что сама хозяйка болеет диабетом, и ей торт почти нельзя. Она съела буквально кусочек или два.

Когда я спросила, долго ли она его готовила, хозяйка ответила новой историей.

Говорит, когда вместо нас здесь жила одна норвежка (считается, что они любят монотонные дела и рецепты), она попросила рецепт. Хозяйка начала диктовать, норвежка записывала. На третьей странице рецепта сказала: «Ой, всё поняла, я не буду это готовить!»

А потом случился маленький недоразумение со мной. Хозяйка сказала: – Виктория, пожалуйста, принеси мне прелив для торта из кухни. Я услышала «пролив» и быстро принесла бутылку воды, думая, что ей плохо.

Она рассмеялась:

– Нет, нет, прелив, сладкий сироп для торта!

Мы все посмеялись, но было немного неловко.

В наше время я уже не помню такого десерта в Санкт-Петербурге, и уж точно не назвала бы его популярным. Но здесь, в Боке, он живёт своей новой жизнью, несёт в себе истории и праздники разных поколений петроградцев и их местных друзей. И зовётся Петроградский торт.

Задаци за праксу

Попуни реченице:

Власница је ______ петроградску торту.

Викторија је погрешно разумела реч ______.

Норвежанка је ______ рецепт, али није га направила.

Питања за дискусију:

Зашто су сличне речи (прелив – пролив) опасне за учење језика?

Да ли је добро правити шале од језичких грешака?

Како грешке могу да помогну у учењу?

Прича 10. Магазин или магацин

Јуче сам са пријатељицом Викторијом кренула у град.

— Хајде да идемо у магазин, треба ми нова кошуља, — рекла сам.

Викторија ме је погледала збуњено:

— У магацин? Али тамо је складиште, шта ћемо тамо?

— Не, не, мислила сам на место, где купуjемо ствари, то је продавница, бутик!

— Аха, ја сам разумела магацин, као складиште робе.

Смејале смо се обе. На крају смо ипак ушле у прави магазин, купиле кошуљу и попиле кафу. Али сада Викторија увек пита два пута:

— Да ли мислиш на продавницу, магазин или на складиште?

Важне речи

продавница – магазин, бутик

магацин – склад

кошуља – рубашка

град – город

прави – настоящий

роба – товар, вещи

складиште – склад

магазин – журнал

пријатељица – подруга

бутик – бутик

Важни глаголи

ићи – идти

рећи – сказать

погледати – посмотреть

разумети – понять

смејати се – смеяться

ући – войти

купити – купить

попити – выпить

питати – спросить

мислити – думать

Перевод истории 10: журнал или склад

Вчера я вместе с подругой Викторией отправилась в город.

— Давай пойдём в журнал, мне нужна новая рубашка, — сказала я.

Виктория посмотрела на меня удивлённо:

— В магацин? Но там же склад, что мы будем там делать?

— Нет, нет, я имела в виду место, где покупаем вещи, это магазин, бутик!

— Аааа, а я поняла магацин, как склад товаров.

Мы обе рассмеялись. В конце концов мы всё-таки зашли в настоящий магазин, купили рубашку и выпили кофе. Но теперь Виктория всегда спрашивает дважды:

— Ты имеешь в виду магазин, журнал или склад?

Задаци за праксу

Попуни реченице:

Викторија је мислила да идемо у ______.

У ______ се купује роба.

У ______ се чува роба.

Питања за дискусију:

Зашто су опасни „лажни пријатељи“ у језику?

Да ли знаш још неке речи које звуче слично на руском и српском, али значе различито?

Прича 11. Изгубили смо нешто на плажи

Сат времена пре заласка сунца свратили смо да обиђемо наше море. На плажи је дувао ветар историје и живота. Око осам људи ходало је тамо и назад, очигледно тражећи нешто међу каменчићима. Изгубили су, изгледа, нешто.

Питали смо их шта траже и да ли им је потребна помоћ.

Одговорили су да су изгубили један комад мозаика или слагалице. Дете је трчало с њим од боце до зида плаже и назад неколико пута, пуно енергије и хаоса живота. Није чудо што је баш сиви комад нестао. Најбоље га је тражити међу камењем. Једина разлика: изгубљен је био ромб са равним ивицама, а каменчићи су сви округли и глатки.

Увукли смо се у ту чудну и бесмислену авантуру. А зашто да не, до заласка је остао сат. Шушкаш камењем. Дишеш морем. Посматраш. Чудиш се колико је смећа и глупости попут ромбастих делова старих ђонова на плажи. Сви каменчићи различити. Понегде чудновати. Цео свет, као да слике можеш да црташ.

С једне стране, циљ тражења био је недостижан. С друге, отац једне девојчице‑тражитељке рекао је да је она случајно нашла 20 евра. Тако да шансе за занимљив плен постоје.

Залазак се приближавао. Ми смо се шалили да ће последњи зрак сунца одразити изгубљени део под правим углом и учинити га видљивим.

Признали смо да нисмо баш добри трагачи и кренули кући. Ја сам, онако у шали, рекла мало разочараним нама:

– Ништа, сад ћемо ми да одемо, а срећа ће одмах њима, они ће брррзом да га нађу. То је њихова прича, а ми идемо.

И замислите, прошли смо три метра од плаже, а мајка те девојчице повикала:

– Нашла сам! Замислите, нашла сам! Ево га!

Топло осећање унутра, као да си прошетао поред чуда, веровао и сусрео га. Чак сам и својим петица́ма по камењу поред корачао.

Али ми кажемо: биће им још боље без нас. Ми одлазимо.

Важне речи

шала – шутка

Ђон – подошва

каменчић – камешек

мозаикум / слагалица – мозайка, паззл

ивица – край

залазак – закат

комад – штука

трагачи – искатели

смеће – мусор

чудо – чудо

Важни глаголи

тражити – искать

изгубити – потерять

наћи – найти

ходати, корачити – ходить, шагать

питати – спрашивать

одговорити – отвечать

трчати – бегать

гледати – смотреть

шалити се – шутить

отићи – пойти, уйти, отойти

Перевод истории 11: Потеря на пляже

За час до заката мы зашли проведать наше море. На пляже веял ветер истории и жизни. Около 8 человек ходили туда и обратно, явно что-то высматривая среди камешков. Потеряли, видимо, что-то.

Спросили их, что ищут и нужна ли помощь?

Отвечают нам, что потеряли 1 кусочек мозайки или головоломки. Ребёнок бегал с ней от бутылки до стены пляжа и обратно несколько раз, наполненный энергией и хаосом жизни. Что не удивительно, из всех возможных цветов потерялся именно серый кусочек. Самое то искать среди камней. Единственное отличие: утерян был ромб с ровными краями, а камешки все плавные и округлые.

Втянулись в это удивительное и бессмысленное приключение. А чего, до заката час. Шуршишь камнями. Дышишь морем. Присматриваешься. Удивляешься, сколько мусора и ерунды вроде ромбовидных обрывков старых подошв на пляже. Все камни разные. Местами причудливые. Целый мир, хоть картины рисуй.

С одной стороны, цель поисков была недостижима. С другой, отец одной девочки-искательницы заявил, что та случайно нашла 20 евро. Так что шансы на интересную добычу есть.

Закат все приближался. Мы шутили, что сейчас последний луч заходящего солнца отразит поверхность утерянной детали под нужным углом, и она станет видна.

Признав, что искатели из нас так себе, решили пойти домой. Я шутки ради говорю немного разочарованным нам:

- Ну ничего, сейчас мы уйдём, и удача сразу к ним, они ррраз - и найдут этот кусок. Это же их история, а мы пошли.

И представляете, проходим 3 метра от пляжа и мама той девочки кричит:

- Я нашла! Представляете, нашла! Вот он!

Тёплое чувство внутри, будто погулял немного около чуда, верил и встретил его. Даже пяточками своими по камням рядом гулял.

Задаци за праксу

1. Измислите да изгубили сте нешто. Човек вас пита: „Шта сте изгубили? Где сте га/je/их видели последњи пут?“.

Задача: использовать минимум 5 новых слов и 3 глагола (тражити, питати, наћи).

2. „Да ли сте икада нешто изгубили на плажи (у аутобусу, на улици)?“

„Како сте га тражили?“

„Да ли сте пронашли? Како?“

3. „Да ли је боље тражити изгубљене ствари сам или уз помоћ других?“

Прича 12. Мрзим мраве

У априлу су око наше куће почели да се појављују мрави. Одлучила сам да одем у продавницу и да питам за замку за мраве.

Прилазим продавници и кажем:

— Добар дан, имате ли дворце за мраве?

Продавчица ме је погледала, па се насмејала:

— Дворце? Мислите замке?

— Ох, да, погрешила сам реч…

Она је љубазно одговорила:

— Замке немамо, али имамо обичан прашак против мрава. Ако баш хоћете замку, морате у пољопривредну апотеку.

— Апотеку? Какву апотеку? Нисам болесна. Мислим, нисте разумели…

— Пољопривредну, тамо продају хемију за домаћинство, средства против штеточина и за животиње.

Купила сам прашак, али касније су нам познаници саветовали још неколико начина: да се поспе сода или да се кредом — белим или шареним — нацртају линије кроз које мрави неће пролазити. Звучи смешно, али стварно је деловало! Барем док нисмо купили праву замку за мраве.

Важне речи

мрав – муравей

замка – ловушка

дворaц – дворец

прашак – порошок

апотека – аптека

пољопривредна апотека – сельскохозяйственная аптека