Pre pranja zubića: Dan blaga Bajke za decu i odrasle | До того, как почистить зубы. День сокровищ. Сказки на сербском для детей и взрослых

Виктория Балдёжная

Pre pranja zubića: Dan blaga Bajke za decu i odrasle | До того, как почистить зубы. День сокровищ. Сказки на сербском для детей и взрослых

Волшебное предисловие

В Сербии живут два добрых брата-алфавита: кириллица и латиница. Они очень любят сказки и поэтому решили вместе рассказать вам эту историю.

Сначала сказка отправится к вам в гости на кириллице, а потом снова расскажет свои приключения на латинице. Слова, герои, чудовища и сокровища в них будут одинаковыми, а вот буквы наденут разные волшебные наряды.

Вы можете выбрать тот алфавит, на котором вам удобнее читать. А можете прочитать сказку дважды и познакомиться сразу с обоими, ведь каждый из них хранит свою маленькую магию.

Ну что, готовы открыть книгу и отправиться на поиски сокровищ вместе с Марком и Дино?

Пре прања зубића: Дан блага

Здраво! Ја сам Марко. Имам три године. Данас сам имао најдужи и најсмешнији дан на свету. А са мном је био мој најбољи друг, играчка диносаурус Дино.

Јутро. Оклоп великог витеза и прва битка

Чим сам отворио очи, мама је рекла:

— Марко, време је да потражимо благо!

Одмах сам знао о чему се ради. О зубној четкици, наравно! Она живи у чељустима страшне звери. Не знам зашто је тако. Ни мамина ни татина четкица не живе у нечијој глави. Само моје четкице већ пуне две године станују код разних чудовишта!

Кад је мама рекла:

— Марко, време је да потражимо благо!

ја сам одлучио да сваки прави јунак мора да има оклоп. А мој оклоп је, наравно, одећа.

Попео сам се до ормана и почео сам да се облачим.

Прво сам навукао чарапу на руку као рукавицу.

Онда сам обукао мајицу наопачке.

После сам ставио ногавицу на главу.

И важно објавио:

— Ево мог шлема!

Мама је пружила руке да ми помогне, али сам ја одмах повикао:

— Нећу! Сам могу! Ја сам витез!

Тата се насмејао, а мама је само уздахнула.

Дуго сам се мучио, мешао чарапе, ногавице и рукаве, али сам све време поносно понављао:

— Знам ја то!

На крају сам изашао у ходник у различитим чарапама, са мајицом наопако и јакном закопчаном само на једно дугме.

Осећао сам се као најхрабрији витез у целом краљевству.

Тог дана је у нашој продавници чудовиште био зелени нилски коњ.

Пришуњао сам се између полица и прошапутао:

— Нилски коњу, врати моје благо!

Таква су била правила игре.

Изабрао сам пасту од јагоде.

Она побеђује нилског коња.

Плавог крокодила сам побеђивао пастом од банане.

А чиме сам побеђивао чудовишта раније, то већ не могу да се сетим.

Обично перем зубе само код куће.

Али кад добијем нову четкицу, мама ми дозволи да зубе оперем одмах у колицима, чим изађемо из продавнице.

Прао сам зубе одлучно, као прави јунак.

Четкица је сијала као мач, а каријес-чудовишта су бежала главом без обзира.

За та чудовишта сам одавно сазнао из једне велике и лепе књиге.

У њој је била девојчица која никако није волела да пере зубе.

Али нећу вам причати шта је све научила у тој књизи.

Нећу вам причати ни зашто сада редовно пере зубе.

Није она заволела то прање.

Али не морамо да волимо баш све што радимо.

Важно је да волимо оно због чега то радимо.

Да знамо зашто.

Ја стално питам све око себе: